O ženio Crnogorac Mađaricu i legli oni prve bračne noći, a ostala rodbina posedala oko kuće i čekaju da novopečeni muž izađe sa krvavim čaršavom. Crnogorac je znao da je Mađarica daleko od nevine i upita je šta da rade. Mađarica mu reče da će ona da se iskrade iz kuće i da će da ode da kupi crvenu farbu, pa će nju da stave na čaršav. Ode Mađarica i vraća se ali nije bilo crvene boje pa ona kupila zelenu. Oni, šta će, isprskaju čaršav i ujutro Crnogorac iznese čaršav i stavi ga na žicu za sušenje. Kada to vidoše ostali Crnogorci, zinuše u čudu:
• Šta je ovo, jado?
Crnogorac pobeže u kuću a ostali Crnogorci uzeše onaj čaršav i razgledaju ga, okreću i ne mogu da veruju. Odjednom će jedan od njih:
• Idemo kod đeda Miloja, on će jedini znati što je ovo!
Odoše oni i dadoše starcu čaršav a ovaj se mršti, pa gladi bradu, pa gleda:
• Dajte mi jednu stolicu ođe i bješte, pustite me da razmišljam!
Sedeo matori na stolici ispred kuće jedan, dva, tri dana i odjednom dreknu:
• Nema druge, ovaj nas djetic joj ga nabio sigurno do žuči!